Cimajeva reporterka direktno iz Srednje škole Tina Ujevića iz Vrgorca: Projekt do projekta. Manji, veći, školski, međunarodni. U globalizaciji sve je postalo jedno selo, pa smo i mi dio tog sela.
E, rekla bi moja baba, ćerce moja, uzmi tu knjigu u ruke, a ne tu tehniku. Šta će ti to? Uništilo je i staro i mlado. Niko više s nikin ne razgovara. Ostade sve pusto. A ne zna baba koja je meni muka. Ne zna ona da ja imam zadatak. Ne zna ona za moto “Izvrsnost je cilj, izvrsnost je stav”. I da ja taj cilj imam i želim ostvariti, i da ja taj stav želim pokazati. I to s knjigom i s tehnikom u ruci. Jer, nema života bez knjige, a više ni bez tehnike. Šta ko reka. Al ne samo da ja to želim pokazati, nego svi mi. A koji smo mi? Upoznat ćete nas.
Dolazimo iz Vrgorca, mista jagoda, vina i pršuta, mista u kojem živimo uglavnom mirno i opušteno. Ponekad kao da je vrime stalo. Znaju stariji reći, da nije ove školske dice, ovo bi bija grad bez života. Jer, ošlo je puno mladeži, mladih obitelji trbuhom za kruhom. I vratit se nikad neće. Šta ćemo, takva su vrimena. Vrgorac je rodno misto Tina Ujevića, velikog pjesnika čije ime nosi i naša srednja škola. Njemu u čast dodjeljuje se svake godine nagrada Tin Ujević za najboljeg pjesnika. A naša škola, ko i svaka škola. Volimo je, al jedva čekamo iz nje izać. Pa kud koji, mili moji. Najčešće je to put prema kafiću. A zna se da mladi idu put Music Bara, a stari put Afra. Jer, Music bar malo je zaklonit pa se ne vidi ko je u kafiću, a Afro je skoro na cesti, a stari se žele pokazati.
Prije su bila druga vrimena. Nije bilo društvenih mreža pa nisi moga vidit šta se radi. Danas je sve drugačije. A naše društvene mreže, jer i mi ih imamo za školu, pune su projekata, raznih aktivnosti. Jedna je učenica prvog razreda rekla, kad su je pitali kako joj je u školi, da se osjeća kao da je u Americi. Jer znamo iz filmova, američke škole su pojam škola u kojima ima aktivnosti na bacanje. Al nismo ni mi daleko od Amerike. Projekt do projekta. Manji, veći, školski, međunarodni. U globalizaciji sve je postalo jedno selo, pa smo i mi dio tog sela. Još prošle godine naša profesorica hrvatskog jezika Palma Tolić sudjelovala je u projektu Centra izvrsnosti u području Baštine. E, ove godine odlučila se s knjižničarkom Milenom prijaviti za projekt Cimaj.
Al ko to može odradit? Ma naće se kogod. I sve je to dobro da se ne triba slikavat. Ma slikajemo se mi privatno, nema ko nema Facebook il Instagram, al ovo je drugačije. Ode je sve javno, svi su prijatelji. I svako te može vidit. Zato nas knjižničarka stalno ganja po školi. Znamo koja je ura kad je ona u blizini. Objasnile su o čemu se radi. Pristale su četvrtašice Marija Tolić, Anica i Nensi Grljušić.
Uspjeh je imati njihov pristanak jer, zna se, četvrtaše ništa ne pitajte, već su mislima na maturi i fakultetu… ali i u kafiću. Znamo da su odlične za područje dokumentarnog filma. Ako nisu do sada dokumentirale sve, ne znamo kad će. E, sad je tribalo pitat trećaše, tj. treći razred gimnazije. Simpatičan razred s potencijalom. Na sve živo pristaju. Najglasniji je Matijas Bebek. On vam je onaj koji je sposoban pročitati tri debele knjige u tri dana. Rođen za sve. Znale su profesorice odma koga će zadužit za tehničke stvari. Povučeni momci, al kad se uvate informatičkih stvari nema im ravne. Oni su Josip Tolić, Matej Jukić i Antonio Boras.
Boras vraća knjige u knjižnicu ima već godina dana. Ako tako bude i montira, projekt će nam sigurno uspit. U našoj ekipi su i tri debatantice. I moja malenkost je jedna od ove tri, a ja sam Tara Jelavić. Druge dvi su Karla Pervan i Iva Herceg.
Mi smo zadužene za kreiranje vijesti i reportaža. Nije slučajnost. I, šećer na kraju. One su drugašice. Lijepe, i što bismo mi trećašice rekle, mlade. A na mladima svijet ostaje. One su vesele, otvorene, vole društvene mreže, one su Gabi Bunoza i Karla Bebek. Zajedno s Matijasom uređivat će podcast.
Predstavila sam vam cilu ekipu. Samo da znate, ni jedan projekt nije osta nezavršen. Pa neće ni ovaj. Nadamo se da ćemo pružiti kvalitetan sadržaj i uspješno prezentirati događaje u školi i gradu. Projekt do projekta, manji il’ veći, sigurni smo da zabave neće manjkat.
Tara Jelavić, 3. a
Najnoviji komentari